Njujorška filharmonija i druge priče

Life is not measured by the number of breaths we take, but by the moments that take our breath away“

Zbog dana kao što je bio jučearšnji volim jesen. Jesen bez ijednog tonaliteta sive, sa mnogo crvene, žute, smeđe i zlatne. Dan je počeo savršeno već samom činjenicom da sam odspavala par sati u komadu ...

Krećemo...

Trk, juriš, svi u Topčiderski park, porodično okupljanje, mi sa beštijama a brat sa čedovištima. Svež vazduh, preplitanje boja - čist impresionizam. Sunce i blag povetarac, vožnja kočijom, uživancija.

Dan se nastavlja ... Jurim sa starijom ćerkom na vrtićki rođendan, predivno dvorište, jurcanje, smeh , torta i kao šlag na tortu....pinata iz koje ispada bezbroj slatkiša, cika, vriska i radost...

Dolazim kući i spremam se na veliko grand finale... New York Philharmonic live in Belgrade! O kakvo je uživanje bilo slušati ih! I sama činjenica da su tu i da ne morate da preletite okean radi ovog koncerta. Beograd je svet and I like it!

Ovaj koncert koga s pravom nazivaju muzičkim događajem godine je zatvorio ovogodišnji Bemus. Najstariji američki orkestar je skoro proslavio 15 000-ti koncert. Takođe, kao dokaz da klasika i moderna idu zajedno stoji činjenica da je NY filharmonija omogućila svojim poštovaocima da putem interneta preuzmu snimke koncerata a orkestar je u sezoni 2009/2010. ponudio prvi u svetu iTunes Pass za klasičnu muziku.

Ovo nije prvi put da gostuju kod nas. Pre više od pola veka, tačnije 1959. godine predvođen slavnim Leonardom Bernštajnom, slavni američki orkestar gostovao je u Domu sindikata.

Ali, da se vratimo sinoćnjem koncertu. Predvođen sadašnjim muzičkim direktorom, dirigentom Alanom Gilbertom, orkestar je svoj nastup počeo srpskom pa potom američkom himnom.

Prvo smo slušali Debisijev Preludijum za popodne jednog fauna koji me vratio na početak priče, vidim setnu impresionističku sliku jesenjeg podneva i osećam opet onaj povetarac na licu.

Potom Jan Sibelijus i njegov koncert za violinu i orkestar u d molu i briljantan solista Leonidas Kavakos. Publika frenetično pozdravlja njegovo bravurozno izvođenje.

Posle kratkog bisa opčinjeni izlazimo na pauzu. Za kraj Brams! Mistika, seta, rapsodija, preplitanje osećanja...ma pravi rollercoaster...

Prizemljenje! The end!

Krećem kući sa ružičastim naočarima i opet verujem da svet jeste lepo mesto!

1 коментар:

  1. jao blagish tebi na takvom danu, posebno zavidim za NY filharmoniju... dotle sam ja sedela kod kuce i pokushavala da ignorishem utisak utiska utisaka.
    putovanja u mashti su pravo reshenje :)

    ОдговориИзбриши