Njujorška filharmonija i druge priče

“Life is not measured by the number of breaths we take, but by the moments that take our breath away“

Zbog dana kao što je bio jučearšnji volim jesen. Jesen bez ijednog tonaliteta sive, sa mnogo crvene, žute, smeđe i zlatne. Dan je počeo savršeno već samom činjenicom da sam odspavala par sati u komadu ...

Krećemo...

Trk, juriš, svi u Topčiderski park, porodično okupljanje, mi sa beštijama a brat sa čedovištima. Svež vazduh, preplitanje boja - čist impresionizam. Sunce i blag povetarac, vožnja kočijom, uživancija.

Dan se nastavlja ... Jurim sa starijom ćerkom na vrtićki rođendan, predivno dvorište, jurcanje, smeh , torta i kao šlag na tortu....pinata iz koje ispada bezbroj slatkiša, cika, vriska i radost...

Dolazim kući i spremam se na veliko grand finale... New York Philharmonic live in Belgrade! O kakvo je uživanje bilo slušati ih! I sama činjenica da su tu i da ne morate da preletite okean radi ovog koncerta. Beograd je svet and I like it!

Ovaj koncert koga s pravom nazivaju muzičkim događajem godine je zatvorio ovogodišnji Bemus. Najstariji američki orkestar je skoro proslavio 15 000-ti koncert. Takođe, kao dokaz da klasika i moderna idu zajedno stoji činjenica da je NY filharmonija omogućila svojim poštovaocima da putem interneta preuzmu snimke koncerata a orkestar je u sezoni 2009/2010. ponudio prvi u svetu iTunes Pass za klasičnu muziku.

Ovo nije prvi put da gostuju kod nas. Pre više od pola veka, tačnije 1959. godine predvođen slavnim Leonardom Bernštajnom, slavni američki orkestar gostovao je u Domu sindikata.

Ali, da se vratimo sinoćnjem koncertu. Predvođen sadašnjim muzičkim direktorom, dirigentom Alanom Gilbertom, orkestar je svoj nastup počeo srpskom pa potom američkom himnom.

Prvo smo slušali Debisijev Preludijum za popodne jednog fauna koji me vratio na početak priče, vidim setnu impresionističku sliku jesenjeg podneva i osećam opet onaj povetarac na licu.

Potom Jan Sibelijus i njegov koncert za violinu i orkestar u d molu i briljantan solista Leonidas Kavakos. Publika frenetično pozdravlja njegovo bravurozno izvođenje.

Posle kratkog bisa opčinjeni izlazimo na pauzu. Za kraj Brams! Mistika, seta, rapsodija, preplitanje osećanja...ma pravi rollercoaster...

Prizemljenje! The end!

Krećem kući sa ružičastim naočarima i opet verujem da svet jeste lepo mesto!

Jeste li za brkove?

Naleteh na ovu sličicu koja mi je odmah izmamila osmeh na lice. Kad su dani ovako sumorni i običan par brkova može da nas razveseli.

Dakle nabavite instant moustache,

na netu ima mnogo modela za printanje, izdvajam ovaj na sajtu Marte Stewart.

Svakako odlična porodična aktivnost, odaberite za svakog po brke i zabava može da počne! To će biti idealna prilika da napravite set fotografija za pamćenje a najviše će svakako uživati klinci.

Moustache party je pravi hit!

Napravite brkate mafine i podelite svima brke po izboru.

Ima toliko vrsta i podvrsta te će to biti idealna prilika za smehotresno analiziranje prema vrsti i tipu brkova koji je svaki gost izabrao (Hitler type, Dali type, kao četkica za zube, u obliku konjske potkovice etc).

Devojke mogu da odaberu i fashion brkove sa leopard, zebra printom ali i nezaobilazni red lips.

Ukoliko neko ne preferira mustaće, pripremite naočari.

I venčanje može biti zgodna prilika da se iskoristi ova ideja, što da ne? Pogledajte.

Ako pak imate goste za koje znate da im se ideja ne bi svidela (tetke sa ladnim trajnama) a vi ih podelite samo odabranima i napravite bar jednu šašavu fotografiju.

Ovakva šolja može da doprinese boljem raspoloženju...

Ali i brkati poklon! Ne znam koliko bi se dama obradovalo ali je štosno...

.....da se zna ko nosi brkove u kući!

Jedi. Moli. Voli

Ono što sam sebi zacrtala kao „must see“ kada je u pitanju bioskopski repertoar jeste svakako dugoočekivani film Jedi. Voli. Moli sa Juliom Roberts u glavnoj ulozi.

O knjizi sam čula sve pohvale ali sam se nakanila da je pročitam kad je dospela na bestseler listu. Priznajem da sam skeptik kad nešto opčini milione ljudi a pogotovo kad je na naslovnoj strani scena holivudskog filma te sam ovo delo nepravedno pripisala takozvanom chik lit-u.

Knjiga predstavlja autobiografsko putovanje spisateljice Elizabet Gilbert. Ona je zasićena klasičnim životom koji za većinu predstavlja ostvarenje svih snova. Ipak, ne pristaje na kompromise, odlučuje se na promenu, proživljava lični pakao, rastanak sa mužem, lošu vezu.

Kao vid terapije zacrtava put kroz tri zemlje: Italiju,

Indiju

i Indoneziju

gde proučava zadovoljstvo, duhovnost i ravnotežu između ta dva. Ovo putovanje predstavlja intimnu jednogodišnju hroniku. Čitajući je prolazimo kroz fantastične predele ove tri zemlje, učimo o kulturi, jeziku, uživamo u spisateljicinim dogodovštinama i ljudima koje sreće na tom putešestviju ali paralelno imamo priliku da pratimo njen unutrašnji tok svesti, previranja, poniranje do najdubljih emotivnih nedoumica, problema – prisustvujemo njenom sazrevanju u svakom smislu. Inspirativno, potresno, samokritično ali i vrcavo, zanimljivo, duhovito. Jednom rečju - fantastično!

Što se filma tiče, dovoljna mi je činjenica da ću gledati holivudsku miljenicu i zanosnog Havijera Bardema na filmskom platnu u ovoj avanturi.

Očekujem da nema mesta bogznakakvoj dubini u blokbasterskom konceptu ali ne sumnjam da će me fotografija predela ostaviti bez daha. Kao i humor naravno! Ne izlazim bez osmeha na licu!

Postavljam sebi pitanje koje bi tri zemlje bile moj izbor?

Zadovoljstvo, hmmm. Svakako Škotska. Oduvek me privlačila ta lepa zelena zemlja. Gledajući fotografije osećam miris kiše i obrasle mahovine. Vidim patinu srednjevekovnih zamkova i čujem privlačan naglasak koji kao da golica grlo. Pijem čaj i uživam.

Duhovnost. Japan. Mešavina tradicije i moderne tehnologije. Mir pri pogledu na pagode i užurbanost gradova. Egzotična hrana, lepota gejši i odvažnost samuraja (Ken Watanabe – big like). Razmišljam o večnosti.

Ravnoteža. Tanzanija. Malo avanture na afričkom kontinentu nije naodmet. Safari, vožnja kanuom, treking kroz prašume, odmaranje na plaži. Kilimandžaro, Zanzibar... Lek za telo i dušu...

Flash back!

Gledam kroz prozor kišu koja dobuje po prozoru. Lepo mi je i toplo, ispijam svoj prvi nes. Uživala sam na ovom kratkom virtuelnom putovanju.

Koje su vaše tri zemlje?

Razmišljajte o tome i uživajte kao da ste već tamo!

Kreni! Samo kreni!

Dugo sam se kanila da počnem da pišem blog. Te nemam vremena, te inspiracije, te kakav ću naziv da dam, kakav dizajn. Stavljam na kantar, mislim, merim, sečem.Ukratko, izmišljam toplu vodu.

E pa dosta je bilo! Vreme je za prvi post ma kakav on bio. Kreni, samo kreni. Razbij flašu o palubu. Nema veze što nema fanfara, penušavog šampanjca, nestrpljive publike koja kliče i tapše.

Ovo je moja terapija protiv zime koja dolazi. Lepo raspoloženje za poneti. Dodavanje vedrih boja svakodnevici.

Moj patchwork misli, reči, slika, emocija. Zaplovimo!