Razmišljam nešto o tome koliko je lepo i bezbrižno kad si mali pa se nakratko vratih u detinjstvo. Nekad nam ni maske nisu bile potrebne a ni kostimi. Sa sestrama od strica na zimskom i letnjem raspustu smo smišljale razne ludorije... Prodavale džidža bidže na improvizovanom štandu na putu, igrale se princeza u začaranom kraljevstvu, tražile čudovišta u poljima kukuruza, šile lutkama garderobu, seckale one obuci me papirne lutke. Gledale Opstanak, igrale lastiš, jurile na biciklu...Sećam se da smo jednom uzele strininu venčanicu, jedna je bila mlada, druga dever sa prebačenom lentom preko grudi i pivskom flašom u ruci a treća mladoženja u beloj tatinoj pidžami. I danas kad pogledamo u tu antologijsku fotku vrištimo od smeha.
Pokušavam danas svojoj šmizli da objasnim da sam imala samo jednu Barbie lutku koju mi je brat doneo iz Trsta i koju sam čuvala kao svetu relikviju i oči u glavi. Čudno me gleda kad joj kažem da je postojao jedan crtani u 7 i 15 a vikendom je bio praznik jer su tad išli štrumfovi koji su trajali duže.
No da se post ne bi pretvorio u žal za prošlošću, evo sjajne ideje i fotografija sa ovog sajta za nadolazeće kišne i sumorne dane.
Igrajmo se butika, dovoljno je okačiti čiviluke sa garderobom (može i poneka mamina stvar), staviti police sa cipelama, jednu kasu koju skoro svaka devojčica ima (ako ne, može se napraviti vrlo lako od kutije), tabla sa imenom butika na vratima, otvoreno-zatvoreno, mogućnosti su bezbrojne, pustite mašti na volju...
Preslatko!!
ОдговориИзбришиko se ne bi vratio? Divno napisao!
ОдговориИзбришиeh, da kada se setim kako smo se mi nekada igrali :)))
ОдговориИзбриши