Od kad sam prvi put pročitala najavu za izložbu
"Živeo život", nostalgičar u meni je zabeležio posetu ovom vremeplovu detinjstva u obavezno "posetiti".
“Običan čovek” je ustajao u 6.00, prao zube domaćom pastom, koristio “Pitralon” losion, a stan mu je mirisao na toplo mleko. Vozio je novog “fiću”, čitao magazin “Start”, slušao Ivu Robića i “Siluete”. Išao je u Trst da kupi ono što nije mogao u domaćim robnim kućama, kampovao je bez para sa društvom, radovao se državnim praznicima…
Uhvatili smo poslednji voz, jer ostalo je još samo nekoliko dana do kraja jula koliko ova fantastična interaktivna postavka traje u galeriji Robne kuće Beograd u Knez Mihailovoj. Bila je to idealna prilika da se podsetimo dobrih starih dana, i svega onog uz šta smo odrastali, mi i generacije naših roditelja u Jugoslaviji od pedesetih do početka devedesetih.
Takođe, Lani smo pokazali kako smo živeli mi, generacije pre naprednih kompjutera, mobilnih telefona, pametnih uređaja i sprava. Ona se i inače čudi i često zapitkuje kako je to bilo pre, da li je zaista bio jedan crtać u 7i15 (a Štrumfovi vikendom, to se čekalo i priželjkivalo kao prava poslastica), šta su pioniri, čega smo se igrali, koje smo sladolede voleli (Sneško, Kapri, Leni, Čoko Moko), kako i gde smo putovali i sl.
Zato je ovo putovanje kroz vreme bio pun pogodak, a sami eksponati dali su odgovore na mnoga pitanja. Ono što je interesantno jeste što je izložba interaktivna, te ne samo što možete pogledati eksponate već i možete uživati svim čulima. U komodi za dodire pogađali smo koji su predmeti sakriveni u njima - lastiš, klikeri, mlin za kafu... Mogli smo da osetimo miris žvaka, zagorelog mleka, mirisa čuvene kolonjske vode Pino Silvestre. Gledali smo kroz stereoskop i kaleidoskop i slušali komentare Mladena Delića i ostalih prepoznatljivih zvukova tog vremena.
Kako je izgledala učionica, kako je bilo nositi pionirsku maramu i kapu, kako je izgledao Mali Zabavnik, zašto je kozlić bio mamina najstrašnija noćna mora? Našli smo sve te odgovore i usput se dobro zabavili.
Zato ako već niste, požurite do Knez Mihailove i prepustite se vremeplovu i sećanjima, a
ovaj tekst će vam otkriti još mnogo razloga zašto da ne propustite ovu izložbu. U međuvremenu, iskoristite čari digitalnog vremena i pretražite
sajt,
Facebook stranu izložbe i uživajte.
Lana je na kraju rekla: Mislila sam da će biti dosadno, ali bilo je baš zabavno!
Povedite i klince i razgovarajte o tome šta im se dopada, a šta ne! Svoje utiske mogu posle prepričati, opisati kroz sastav i crteže. A zajedničko vreme biće zabeleženo kao još jedna u nizu lepih uspomena. Jer upravo tako se živi život i danas!
