Živimo u vremenu koje slavi uživanje. Da li su životna sreća i uživanje postali ono što se mora imati?
Postoje dve bitne razlike između životne sreće i uživanja, jer se sreća ne može kupiti, ukoliko pod tim pojmom podrazumevamo kvalitetnu ispunjenost. Novo vreme je donelo različite tipove uživanja i uživaoca. Veliko je pitanje šta je za koga mera sreće i uživanja, kao i kome je u Srbiji dozvoljeno da uživa.
U čemu privatno najviše uživate?
Uživam u odrastanju svojih ćerki i u poslu koji sam još kao dete izabrala. Velika je prednost kada radite nešto što vas raduje, bez obzira na sve prepreke i odricanja.
Biti u isto vreme balerina, koreograf, direktor Beogradskog festivala igre… Uživanje u radu, da li je to ideal?
Ja sam moje baletske patike ostavila zbog Beogradskog festivala igre. Nije mi bilo svejedno, ali danas verujem da nisam pogrešila. Život pre ili kasnije postavlja neke raskrsnice, a svaka odluka je dobra isključivo ako se učini u pravo vreme. Kada je prvi eksperiment oko organizacije festivala uspeo, a publika naišla, bilo je pravično odrediti sa koje strane zavese treba da stojim. Ne mogu se održati dve pozicije, koje traže podjednaku odgovornost i koje ne praštaju poluposvećenost.
Beogradski festival igre najzad ima i zvaničnu podršku države. Koliki značaj za Beograd ima ta manifestacija?
Velika satisfakcija jeste to što je moj grad postao sinonim za visokokvalitetan festival igre u celom plesnom i umetničkom svetu. Izgradili smo svetski brend za kratko vreme, što nije lako ukoliko se uzme u obzir duboki minus iz koga se krenulo. Nije bilo publike, produkcije, sponzora, medija koji bi o igri pisali. Verujem da ni mi danas ne bismo govorili o igri da se u međuvremenu neka dobra igra nije nametnula. Zvanični Beograd, nažalost, još nije u dovoljnoj meri prepoznao značaj ove manifestacije, pa je mnogo veća verovatnoća da ovih dana zakažemo audijenciju kod Obame, nego da telefonom razgovaramo sa službenicima našeg grada.
Da li Beograd može da pruži inspiraciju jednom umetniku?
Kvalitetan umetnik svuda nalazi inspiraciju, ali ostavljam drugima da pronađu način da zadrže kvalitet u Beogradu onda kada je u punom naponu snage. Kvalitet, inspiracija i satisfakcija nekako idu zajedno. Čim jedno izostane, ona dva su beskorisna.
Lokalne kafane, parkovi, trgovi ili neki skroviti ćoškovi Beograda nekada mogu da pruže zanimljiv provod. Imate li Vi neka svoja tajna mesta?
Jako sam vezana za parče sivog neba nad Dorćolom. Da nema tog jednog ćoška na kome živim kao peta generacija iste familije, verovatno nikada ne bih ostala u Srbiji. Volim stare kuće, visoke tavanice, skrivena dvorišta, kaljeve peći, stare bidermajer fotelje i čudesnu tišinu Dorćola nedeljom. To je danas slika u obrisima, tek sećanje ili dozivanje prohujalih vremena. Ali još uvek posebna slika, uramljena velikom patnjom koju su nanele sve otimačine i poplave provincijalskog duha i estetike od Drugog svetskog rata naovamo.
U velikoj ponudi beogradskih restorana gde je, recimo, dobro otići na ručak?
Verujem da bi se moj najbolji drug Srđan jako naljutio ako restoran La Piazza ne stavim na prvo mesto. Volim i Zaplet, a Vlada voli savremenu igru. Ali jedino mesto gde se u potpunosti tolerišu nestašluci moje mlađe ćerke jeste restoran Guli, pa je to i mesto gde me najčešće ima.
Kažu da ponuda noćnog života u Beogradu obuhvata sve što je potrebno za dobar provod. Da li Vi delite to mišljenje i imate li neke svoje favorite?
Naši eksperti iz oblasti politike i marketinga često ističu da svi stranci padaju na provod u Beogradu, ali svaki taksista otkriće vam profil onih koji dolaze u Beograd i objasniti prizemnu razonodu koju ovde traže. Kakav provod, takvi i gosti. Meni je uvek lepše u Milanu ili Njujorku. A razloga – bezbroj.
Beograđani će uskoro uživati u još jednom festivalu igre. Šta ih očekuje?
Očekuju nas naslovi koji će tek obeležiti sezonu u svetskim metropolama. Gledaćemo fantastični Kraljevski flamanski balet sa postavkom Artifakt, jednog od najznačajnijih koreografa današnjice Vilijama Forsajta. U goste nam dolazi Holandski plesni teatar, u okviru turneje kojom ova, po mnogima najbolja kompanija savremene igre, proslavlja 50 godina svog postojanja. Geteborg balet donosi postavku Johana Ingera, koga naša publika već poznaje, ali i mladog genijalnog koreografa Aleksandera Ekmana, čija je predstava inspirisana dijalogom dva psihijatra i različitim metodama kojima se dolazi do la la prostora u našem mozgu. Odličan, inteligentan humor, sa mnogo nesvakidašnjih efekata, očekuje nas sa ovom postavkom. Tu je još Kompanija Baraka Maršala, koji je početkom godine nagrađen u Los Anđelesu za postavku Pevac, koju ćemo gledati u Madlenianumu. Radi se o tragikomičnom prikazu jevrejske svadbe, gde koreograf koristi tradicionalnu muziku i prikazuje pulsirajući život u svom punom koloritu. Dolazi nam i višestruko nagrađivani Vejn MekGregor, najširoj publici poznat po filmovima o Hariju Poteru, i to sa najnovijom postavkom FAR, čiji je naš Festival koproducent. Kritika o ovom koreografu često govori kao o rok zvezdi na koju balet samo trenutno polaže prava. Tu su još Balet Torina, Balet Graca, intrigantna Jasmin Goder sa postavkom Ljubavna vatra, Kompanija Magi Maren, Skapino balet iz Roterdama, trupa Les SlovaKs… Najbolja igra je u aprilu u Beogradu. Ne propustite je.
